Imam radost i zadovoljstvo da ovaj prostor ustupim blogeru alselone. Uživajte preko svih granica.   Ljudski mozak je super kompjuter fantastičnih mogućnosti. Iako je veoma teško proceniti i sve procene su veoma sumnjive, trenutno preovladava mišljenje da ljudski mozak ima moć obrade podataka u rangu 1000 današnjih procesora zahvaljujuci ogromnoj paralelizaciji proračuna i zahvaljujući velikoj moći generalizacije. Takođe, procenjuje se da je memorijska moć mozga u rangu 1000 današnjih hard diskova zahvaljujući mnoštvu slojeva pamćenja i kompresije informacija. Ovaj nedeljni relaksirajući blog biće zapravo jedna vežbica za naš računar u kojoj ćemo da se pozbavimo nekim od zakona fizike i maštamo u sf stilu šta bi bilo kada bismo ih zaobišli. Temperatura: Lord Kelvin je pre 200 godina predložio njegovu skalu temperature gde je nula zapravo apsolutna nula i gde ništa ne može da bude hladnije od toga. To je temperatura od -273.15 stepeni Celzijusove skale. Pri ovoj čestice materije im

Reč ima gost autor, bloger alselone  Blok Srkija Pajica o detaljima pri kupovini kuće koji mogu imati implikacije na zdravlje setio me je na jednu zanimljivu priču koju sam skoro čuo u fantastičnoj seriji Kosmos na Nacionalnoj geografiji.   Na početku ove priče koju svojom fantastičnom naracijom približava Neil deGrasse Tyson mladi tek diplomirani naučnik Clair Patterson dobio je zadatak da izmeri količinu olova u uzorcima tla da bi tako pokušali odrediti starost zemlje. U isto vreme kolega na institutu na kom je radio dobio je zadatak da izmeri količinu uranijuma. Dok su rezultati uranijuma bili prilično ujednačeni rezultati olova značajno su varirali od uzorka do uzorka. Par godina je Clair posvetio ovom problemu pokušavajući da shvati kako je moguće dobijati tako neujednačene rezultate. Sumnjao je u kontaminiranu laboratoriju i pomno je čisto ali bez uspeha. Pošto se njegov mentor preselio u novu laboratoriju i pošto su tamo napravili prvu u istoriji ultra čistu laboratoriju uspeo je da izmeri k

   gost autor: Maja Švrakićghost author: nsarski      Ako bih morala da biram između gubitka vida ili gubitka sluha, ja bih izabrala da izgubim vid, jer me nedostatak vida  odvaja od stvari, a nedostatak sluha od ljudi  (Helen Keler)   Kasnih sedamdesetih, u Americi je bila veoma popularna TV serija “Six Million Dollar Man”, zasnovana na poznatom romanu Cyborg , Martina Kaidena, koji je ovaj termin tada prvi upotrebio. Za neupućene, “Cyborg” je skraćenica izraza Cybernetic Organism – bića koje je sastavljeno i od bioloških i od elektronskih delova tela. (Kasnije razrade ovog koncepta - u obliku RoboCop-a iTerminatora, na primer – samo su varijacije na istu temu). Glavni junak pomenute serije, astronaut Stiv Ostin, doživljava avionsku nesreću, ali je preživi s teškim oštećenjima obe noge, desne ruke i oka (oko je izgubio nešto kasnije zbog infekcije). Tim lekara koji se brinuo o Stivu Ostinu odlučuje da pokuša nemoguće – da mu pomoću elektronike i mikro-mehanike nadoknadi pov

    Do not go gentle into that good night, Old age should burn and rave at close of day; Rage, rage against the dying of the light. (Dylan Thomas)   Ovo nije lula, niti je učeni osvrt na život i delo Dilana Tomasa prigodom stogodišnjice njegovog rodjenja. Za to će se, verujem, pobrinuti drugi, vičniji pisanju od mene. Ovo dole su fragmenti mog privatnog iskustva sa delom Dilana Tomasa, navedeni bez nekog smisla ili reda, without rhyme or reason. U davno vreme kada sam otkrio Dilana Tomasa čitao sam dramu Tenesi Vilijamsa Clothes for a summer hotel – A ghost play, poslednje njegovo delo koje je premijerno izvedeno na Brodveju. Glavna junakinja drame je Zelda Ficdžerald, žena F. Skot Ficdžeralda, a radnja se odvija u mentalnoj instituciji u kojoj je Zelda smeštena. Prema preciznim autorovim uputstvima, Zelda izlazi na pozornicu “s veličanstvenim nastupom nekoga ko je pročišćen ludilom, ili vatrom”.  (Valja reći da je poetika Vilijamsovih dramskih uputstava tema o kojoj cela knjiga

     Pre tačno 20 godina, na današnji dan, 1. januara 1995., kod naftne platforme Draupner na Severnom moru prvi put je precizno posmatrana i naučno ustanovljena pojava tzv. “rogue” talasa. Taj konkretan talas čak poseduje i ime (Draupner talas), a rogue talasi se još nazivaju i Monstrum talasi, Gigantski talasi, itd.  Ova pojava je potom proučavana u različitim sredinama (kod optičkih talasa, na primer) i okolnostima, pa se  danas o njihovim osobinama mnogo zna,  ali ne sve.  I o tome je ovaj blog, o “rogue” talasima.  Ali, da podjemo redom.   O čudnim pojavama solitarnih gigantskih talasa su pomorci po otvorenim morima pričali decenijama i vekovima: naime, bez ikakve najave, na otvorenom moru se iznenada pojavi talas koji višestruko premašuje visinu svih drugih talasa okolo i u stanju je da prevrne i najveći brod koji se tu nadje i potopi ga ili ošteti.  Ovakva “svedočenja” su uglavnom pripisivana mašti ili preuveličavanju i svrstavana u priče iz pomorskog folklore, bez osnova u rea

 Imam priliku da ustupim ovo mesto blogeru alselone Veliki sportski rivaliteti uzdižu popularnost spota i pišu momente istorije koji će se proučavati i obožavati godinama. Odjednom, svi klinci na ulici igraju tenis kao nekada Borg i Mekenro ili danas Đokovic, Nadal i Federer, glume vozače kao što su Prost i Sena, boksaju kao Ali i Frejzer, bacaju loptu kao Bird i Magic, udaraju loptu kao Vanja Grbić i, recimo, Van de Goor i tako dalje. Rivaliteti i rivali guraju sportiste da razvijaju svoje sposobnost do granica koje su bile nemoguće samo par godina ranije. Retko kada se pogodi u jednom rivalitetu sve. Mlada generacija protiv stare, buntovnik protiv konzervativca, napadački stil protiv odbrambenog, ljubimac zapada protiv ljubimca istoka. Imali su toliko toga različitog a jednaku samo ljubav prema istom sportu i početno slovo prezimena (što je kasnije postala svojevrsna zanimljivost među šampionima tog sporta).   To su Anatolij Kaprov i Gari Kasparov.   Njihov rivalitet počeo je 1

 Svemirska jedrilica u akciji Da nekoherentna svetlost (kao ona što nam dolazi od Sunca, na primer) može da pokreće materiju znalo se još od vremena Keplera. Naime, on je primetio da kometa, prilikom prolaska oko Sunca, uvek se kreće tako da joj je rep okrenut suprotno od Sunca. On je tu pojavu protumačio uticajem “svetlosnog vetra” koji lagani rep komete oduva od sebe. U jednom pismu, on je čak predlagao izgradnju svemirskih jedrilica koje bi ovaj “svetlosni vetar” pokretao kroz vasionu - ships and sails proper for heavenly air should be fashioned. Pre oko 150 godina Maksvel je dokazao da pritisak svetlosti potiče iz količine kretanja svetlosti: naime, kada se svetlost reflektuje od neke površine onda svetlost na tu površinu vrši pritisak. Taj pritisak je mali, ali realno postoji. Ovo je kasnije eksperimentalno potvrdjeno i izmereno. Žil Vern je prvi koji je umetnički prihvatio ovu temu u svom romanu “Od Zemlje do Meseca”. Danas se pritisak laserke svetlosti rutinski koristi za manipu

 U Platonovoj pećini, senke su jedina stvarnost  -(Platon, Republika)   U Platonovoj alegoriji (metafori, paraboli) o Pećini govori se o ljudima-zatvorenicima koji se nalaze u unutrašnjosti pećine i tako su postavljeni da mogu da vide samo prazan zid pećine ispred sebe. Iza leđa tih ljudi-zatvorenika događa se stvarnost, ali oni mogu da vide samo senke te stvarnosti na zidu , i na osnovu te igre senki formiraju sliku “pravog” sveta. Ova ideja – da je priroda, i stvarnost uopšte – samo odraz, ili senka, neke dublje i istinskije suštine provlači se kroz veliki deo istorije ljudske misli.  Naša čula i opažanje nisu dovoljni da neposredno sagledamo sveukupnost sveta koji nas  okružuje. Nama su dostupne samo senke. Takav način razmišljanja je posebno zastupljen u prirodnim naukama: mi nismo u stanju da neposredno vidimo fizičke zakone, već samo njihove manifestacije u stvarnosti koja nas okružuje. Pad jabuke sa drveta, na primer, jeste manifestacija zakona grav

  Kada eliminišeš nemoguće, sve što preostane, ma kako  neverovatno bilo, mora biti istina – (Šerlok Holms – The sign of four)  Detektor za neutrine SuperKamiokande u Japanu  Ove godine je Nobelova nagrada iz fizike dodeljena Takaaki Kajiti i Arturu B. McDonaldu “za otkriće neutrino oscilacija, koje je pokazalo da neutrini imaju masu”. Na ovaj način je razrešena misterija solarnih neutrina (i neutrina uopšte) koja je započela još pre 50 godina. Ovako je to bilo.   Svi znamo da Sunce proizvodi ogromnu količinu energije koja do nas koji smo na Zemlji dolazi u obliku elektromagnetskog zračenja kao svetlost, toplota, itd. Takodje je jasno da tolika energija samo može da se proizvede nuklearnim reakcijama (u pitanju je fuzija) koje se u unutrašnjosti Sunca odvijaju. Prilikom nuklearne fuzije koja se dešava unutar Sunca dolazi do spajanja 4 protona sa 4 neutrona u jezgro heliuma (2 protona i 2 neutrona) uz emitovanje 2 elektrona, čestice zvane “neutrino” i energ

  Kad posmatramo talase na obali mora, misli nam obično odlutaju u pravcu beskrajnog i večnog jer - kaže pisac Mobi Dika - “meditacija i voda su venčani zauvek”.   Njutnova teorija univerzalne gravitacije, od svog nastanka pre 330 godina do danas, navodi se kao uzor logičkog i jasnog razmišljanja i zaključivanja. Ona kaže da se dva tela konačne mase uzajamno privlače silom koja je srazmerna proizvodu njihovih masa i obrnuto sraznerna kvadratu njihovih rastojanja. Ovo važi za sva tela u kosmosu, bez razlike.  Matematički, ta privlačna sila se izračunava po sledećoj formuli:    Konstanta proporcionalnosti, “G” u gornjoj formuli, se zove univerzalna gravitaciona konstanta. Ovom formulom, Njutn nam je dao način da izračunamo silu gravitacionog privlačenja izmedju dva tela (ili više tela – sile se prosto sabiraju) i ona se i danas uspešno koristi kada se, na primer, proračunavaju putanje planeta oko Sunca, ili planira putanja svemirske letilice k

Čitajući povremeno razne komentare, sukobe i prepirke na blogu B92, setio sam se jednog razmišljanja pokojnog komičara Džordža Karlina (George Carlin) o vozačima u saobraćaju. Kaže Karlin: "da li ste primetili da su svi ljudi koji voze sporije od vas idioti, i da su svi oni koji voze brže od vas manijaci?" Ovo se može formalno analizirati na sledeći način. Uzmimo, na primer, da vi vozite brzinom od 50km na sat, i sebe smatrate za Umerenog. S druge strane, "brzanjci" voze 70km na sat, vi ih smatrate za manijake, i njih nazovimo Brzima. Najzad "sporaći" voze brzinom od 30km na sat, pa su, stoga, svakako idioti, i mi ćemo ih zvati Spori.Nevolja je u tome što ćete se vi, Umereni, odlično složiti sa Brzim da je Spori totalni idiot. Takođe, složićete se potpuno u mišljenju sa Sporim da je Brzi neizlečivi manijak. Najzad,  Spori i Brzi nikako neće moći da se usaglase da li ste vi, Umeren i dobar vozač, po njihovim kriterijumima, manijak ili idiot.Ova mi dilema povremeno smeta da mirno z

Imam čast i zadovoljstvo da postavim tekst koji je napisala gost autor: Danica McCormackU pitanju je detektivsko-genetička priča o retkim bolestima.    Roditelji i porodice pacijenata sa retkim bolestima, često su pokretačka sila koja dovodi do dijagnostikovanja novih bolesti i terapija. Sledeća priča pokazuje značaj udruživanja, saradnje i deljenja informacija, ne samo u akademskoj zajednici već i sa svima koji su ovime pogodjeni. Kao što ćemo iz daljeg teksta videti, izučavanje retkih bolesti povremeno otvara vrata saznanja koja se mogu upotrebiti na opšte dobro, a ne samo na poboljšanja života pacijenata pogođenih tim oboljenjima.   Met Majt (Matt Might) i Kristina Kazanova dobili su svoje prvo dete 9. Decembra 2007, sina Bertrana (Bertrand).  Ubrzo po rodjenju, postali su zabrinuti: neprekidno je bio uznemiren, izgledalo je kao da mu je telo stalno u pokretu i neprekidno je plakao. Pedijatar medjutim, nije smatrao da nešto nije u redu do šestomesečnog pregleda, kada

Gradić St. Pierre posle erupcije vulkana 1902. godine   Vi stalno pričate o događajima, a ne o onome što se zaista desilo – (TS Eliot, Family reunion)   Noćas počinje predizborno ćutanje, pa se ovaj post  bavi politički neutralnom temom: katastrofalnom erupcijom vulkana koja se dogodila pre 115 godina, 1902. godine, na dalekom Martiniku, erupcijom u kojoj je život izgubila jedna šestina stanovnika tog ostrva.  Razne okolnosti su se stekle da se taj događaj ovako strašno završi, a jedan bitan faktor su i lokalni politički izbori o kojima će usputno biti reči ovde (najzad, izborno ćutanje je u pitanju). Ali, da pođemo redom. Martinik je najveće ostrvo, na istočnom obodu Karipskog mora, u sastavu grupe Zapadno Indijskih ostrva, poznatih kao Mali Antili, tada pod kolonijalnom upravom Francuske.     Severno i južno od ovog ostrva nalaze se egzotična mesta kao što su Dominika, Barbados, Grenada, St. Vincent, St. Lucia…imate ideju. Tropski raj. Gradić St. Pierre na ostrvu Ma

   Pre nešto manje od 3 meseca NASA je objavila otkriće planetarnog sistema TRAPPIST 1, u sazvežđu Vodolije, na rastojanju od oko 39 svetlosnih godina od nas. Zvezda je približno veličine našeg Jupitera, dakle ne preterano velika. Ova vest je posebno uzbudljiva jer se radi o sedam planeta koje se nalaze na takvim rastojanjima od matične zvezde da je na njima, barem u principu, moguć razvoj života. Naime, temperature na 3 od otkrivenih 7 planeta se nalaze u “zelenom pojasu”, tj pojasu koji imaju takve uslove da bi život na njima bio moguć (prisustvo tečne vode i slično). Mase svih 7 planeta su približno slične masi Zemlje.   Na donjoj slici je prikazano poređenje izmedju Sunčevog sistema i sistema TRAPPIST 1 sa označenim odgovarajućim “zelenim pojasima”. Slike su, naravno, reskalirane radi boljeg poređenja (ceo otkriveni system bi mogao komotno da se smesti unutar orbite našeg Merkura). Vidi se da planete e, f i g spadaju u “nastanjivu” oblast oko nove zvezde.  Sve zajedno, ov

    Imao sam novac da kupim zemljište, ali sam ipak odlučio da kupim par novih cipela. – jedan sapeur.   Dugo sam razmišljao da li, i kako, da napišem blog koji je pred vama. “Da li” – zato što ja nisam nikakav stručnjak, ili poznavalac, za temu o kojoj će biti reči,  i “kako” – zato što se ovo pisanje može protumačiti na različite načine, pa i maliciozne, a to mi nije cilj. Ipak sam odlučio da pokušam.   Dalje, uz ovo objašnjenje moram još da dodam da o društvenom fenomenu, ili pokretu, trendu, La SAPE, ja nemam nikakav vrednosni sud – mene, prosto cela pojava fascinira i pratim je već nekoliko godina. Nadam se da ću deo tog entuzijazma da prenesem makar malo. La SAPE je skraćenica za La Societe des Ambianceurs et Personnes Elegantes, što znači, u mom grubom prevodu, Društvo kreatora Atmosfere i Elegantnih Osoba.  “Pripadnici” tog društva se zovu “sapeurs”, a njihova glavna odlika je da se veoma brižljivo i maštovito odevaju, uvek su očešljani, čisti, ispeglani, čistih cipel

  Grob Branislava Nušića u Beogradu   Jednom davno sam, kometarišući na nečijem blogu, pomenuo ovu zanimljivu naučnu činjenicu, ali verujem da taj komantar mnogi novi blogeri nisu pročitali ili obratili pažnju na njega.  Budući da se ovih dana po raznim vestima žustro govori o urinaciji, po grobovima a i šire, – čak je i Predsednik posvetio pažnju toj fiziološkoj radnji , a to sve popularne televizije prenele koristeći u svom ogorčenju onaj malo bezobrazan izraz za oslobađanje organizma od viška tečnosti– možda nije loše da obnovimo lekciju. Naime, oslobađanje organizma od viška tečnosti je ozbiljna stvar u biologiji. Naučnu perspektivu ovom procesu je dao David Hu, mašinski inženjer sa Džordžijskog Instituta za Tehnologiju.  Mlad otac, Hu je često menjao pelene svom detetu i upitao se koliku količinu tečnosti, i kolikom brzinom, sisari izbacuju iz sebe. Mladi očevi svakako razumeju zašto je Hu postavio sebi ovakvo pitanje. Hu se ograničio na sisare jer druge životinje imaju druga

    Pre tačno 16 godina, otprilike u ovo vreme po beogradskom vremenu, sam se istuširao, spakovao uobičajene stvari u ranac i pošao u svoju kancelariju.  Seo u auto, uključio lokalnu radio stanicu. Umesto muzike koju je ta stanica neprekidno emitovala, čuo sam reči koje su me potpuno zbunile. “Avion se zakucao u severnu kulu bliznakinju, pa onda drugi u južnu…napad iz vazduha, opšta zbunjenost…još dva aviona su van kursa…jedan iznad Pensilvanije, drugi ide ka Vašingtonu…”. Mislio sam da je u pitanju neka šala, kao ona koju je Orson Vels 1938. godine proizveo kada je na radiju čitao “Rat Svetova” H.G. Wells-a, i izazvao paniku kod slušalaca koji su masovno počeli da napuštaju Njujork jer ih napadaju Marsovci. Došao sam do kraja ulice u kojoj sam živeo, okrenuo auto i vratio se svojoj kući. Uključio TV i na ekranu video prizore i slike koje su potvrdile da nije u pitanju šala ili trik. Ekran je prikazivao snimke udara aviona, rušenje kula, oblak dima koji se širio ulicama Njujorka,

Ovaj post je nastao posle jedne kraće prepiske sa Doscsumann-om, čovekom koji je, na moje divljenje, veliki entuzijasta for all things BIG and amazing. On me je na ovo “nagovorio”, i na tome sam mu grahamski (do beskonačnosti i nazad) zahvalan.    Kad sam bio mali i išao u neke osnovne škole, čuo sam da postoje neimenovana “primitivna plemena” koja imaju reči za količine kao što su “jedan”, “dva”, “tri”, a za svaki veći broj se uhvate za kosu – što im je bio znak za “mnogo”, otprilike toliko koliko vlasi kose obuhvate šakama.  Ja sam bio zgranut, ne verujući da ti ljudi nisu u stanju da prebroje 4 noge kod neke životinje, ili 10 prstiju na svojim rukama, ali sam ćutao jer se u to vreme nezgodna pitanja u školi nisu postavljala. Naravno, mi, klasno svesni, smo znali šta znači 10 ili 100 ili 1000 ili…ili…koliko? Pa, mnogo. Na primer, kasnije smo standardno baratali brojevima kao što su 500 milijardi    od koje su se ljudi za kosu hvatal

      Matematika nije spremna za ovakve probleme – Pol Erdoš   Odužilo mi se čekanje proleća ovih dana, a neplanirano sam dobio par slobodnih popodneva od drugih obaveza, pa sam pomislio da bi bilo dobro  da doprinesem nešto  vremenu sporta i razonode ovde kod nas. Nemam vremena da se duže posvetim problemu koji dugujem onima koji prate milenijumske probleme Clayton Instituta  - videti – u pitanju je nedavno obećana Birch&Swinnerton-Dyer hipoteza (BSD), i najzad sam se opredelio za problem koji je, veruje se, mnogo teži od BSD, ali neuporedivo lakši da se opiše. Nadam se da će čitaoci namernici uvideti da se ovaj problem može opisati deci u nižim razredima osnovne škole (Taso, obrati pažnju!).  Ilustracija Kolacove pretpostavke je ona slika na početku, i o tome je ovaj post. Iz nekih razloga Clayton Institut ovu pretpostavku nije uvrstio u spisak milenijumskih problema, a ja mislim d

   For I have sworn thee fair, and thought thee bright, Who art as black as hell, as dark as night.(Sonet 147, W. Shakespeare) Proučavaoci Šekspirovog dela vekovima pokušavaju da utvrde pravi identitet osobe koju Šekspir u svojim “Dark Lady” sonetima (127-154) zove tako – Crna Dama.  Naravno, kao što se konkretni detalji iz Bardovog života ne znaju (bilo je nešto diskusija na ovom mestu o tome da li je Šekspir Šekspir, ili Bekon, ili neko drugi), tako se još manje znaju njegove veze, sentimentalne ili druge, sa osobama koje su ga okruživale. Uostalom, takvi podaci, po mom mišljenju i mišljenju mnogih, uopšte nisu bitni. Nije važno ko je tajanstvena Crna Dama, važno je da je njen uticaj na Šekspira bio toliki da ga je inspirisao da napiše magične stihove čiji sam fragment gore naveo.   Međutim, nedavni astronomski događaj me je ovih dana podsetio na  navedeni stih iz Šekspirovog soneta 147. Naime, grupa naučnika okupljena oko tzv. Event Horizon Telescope (EHT) projekta je po prvi put uspela da